Kompozitori
Đovani Pjerljuđi da Palestrina
Orlando di Laso
Gregor Fridrih Hendel
Johan Sebastijan Bah
Đuzepe Toreli
Arkanđelo Koreli
Jan Valclav Štamic
Franc Jozef Hajdn
Volfgan Amadeus Mozart
Ludvig van Betoven
Franc Šubert
Robert Šuman
Karl Marija fon Veber
Feliks Mendelson Bartoldi
Frederik Šopen
Franc List
Hektor Berlioz
Đokaino Rosini
Đuzepe Verdi
Šarl Guno
Žorž Bize
Žak Ofenbah
Johan Štarus
Johan Štraus (mlađi)
Rihart Vagner
Johans Brams
Rihard Štraus
Maihail Ivanovič Glinka
Milij Balakrijev
Cezar Kjui
Modest Petrovič Musorgski
Nikolaj Rimski Korsakov
Aleksandar Borodin
Petar Iljič Čajkovski
Bedžih Smetana
Antonjin Dvoržak
Edvag Grig
Kornelije Stanković
Josif Marinković
Stevan Stojanović Mokranjac
Klod Debisi
Moris Ravel
Igor Stravinski
Bendžamin Britn
Luj Armstrong
Džordž Geršvin
Petar Konjović
Miloje Milojević
Vasilije Mokranjac
Dušan Rodić
Robert Šuman (nem. Robert Schumann) rođen je u Cvikau, 8. juna 1810, a umro je u Bonu, 29. jula 1856. Bio je nemački kompozitor romantizma.
Cenjen muzički kritičar i osnivač časopisa Neue Zeitschrift für Musik, danas je smatran predstavnikom muzikalnog romantizma. Komponovao je između ostalog klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku. 1843. godine Feliks Mendelson ga angažuje za nastavnika klavira i kompozicije na novoosnovanom konzervatirijumu u Lajpcigu. Od 1850. do 1853. Šuman deluje kao gradski muzički direktor u Diseldorfu. Od velikih ličnosti, posebno je uticao na Bramsa. Kada se vratio u Lajpcig, oženio se Klarom Vik, kćerkom svog učitelja, koja je bila izvanredna pijanistkinja. Ona je pomogla Šumanu da preboli udarac koji mu je nanela paraliza ruke, koju je zadobio prilikom eksperimenta pomeranja prstenjaka na desnoj ruci.
U svojim poslednjim godinama života patio je od psihičke bolesti. 1854. godine pokušao je sebi oduzeti život skočivšu u Rajnu, ali je spasen. Umro je 1856. godine i sahranjen je u Bonu.